Српски / srpski: Према црквеном летопису саграђена је 1738, а освећена 1744, док се у Косовчевом Шематизму за годину градње узима 1770. Изведена је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, исте висине као и наос, и правоугаоним певничким просторима. Засведена је полуобличастим сводом са сводним рукавцима испод прозора, што није уобичајена појава у архитектури Војводине XVIII и XIX века. Унутрашњи простор је подељен на четири травеја прислоњеним пиластрима, који се понављају и на фасадама, наглашавајући вертикалну поделу. Западно прочеље надвисује двоспратни звоник, фланкиран зидом рокајних линија. Улазни портал истичу масивни пиластри са удвојеним капителима какви се срећу и на подужним фасадама. Прозорски отвори су правоугаони, са изузетком окулуса изнад главног портала. На место старијег иконостаса, изгорелог у Буни 1848, за који је сликану декорацију извео Јован Исаиловић, постављен је нови 1862. Изрезао га је Јован Кистнер, позлатио Никола Димшић, а осликао Јован Клајић у духу назаренског сликарства.

Црква је категорисана као споменик културе од великог значаја. (Извор: Споменичко наслеђе Србије – Завод за заштиту споменика културе Србије, 1998.)

Ikonostas je uradio J. Kistner, 1862. godine, a pozlatu Nikola Dimšić. Ikone je živopisao Jovan Klajić u periodu od 1858 do 1862. godine, ulje na platnu, kaširano na drvo. U crkvi se mogu videti sledeće ikone: Hristos i Samarićanka, Kušanje Hristovo, Bogorodica, Hristos, Arhanđel Mihajlo, Blagovesti, Sveti Georgije, Vavedenje, Tajna večera, Rođenje Svetog Jovana Preteče, Rođenje Hristovo, Krštenje, Vaskrsenje, Molitva u Getsimanskom vrtu, Raspeće, Bogorodica sa Hristom, Sveti Jovan Zlatousti, itd. Sve navedene ikone imaju izuzetno veliku umetničku vrednost. U dvorištu Srpske pravoslavne crkve, izrađen je spomenik Arseniju Čarnojeviću, jer je on na svom putu ka severu svratio i logorovao izvestan broj dana, upravo na mestu gde danas stoji crkva.